Општинско веће чине председник Општине, заменик председника Општине,  и једанаест чланова Општинског већа.

Чланове Општинског већа бира Скупштина општине, на период од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника.

Кандидате за чланове Општинског већа предлаже кандидат за председника Општине. 

Председник Општине представља Општинско веће, сазива и води његове седнице. 

Надлежност Општинског већа:

1) предлаже Статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси Скупштина;

2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката Скупштине општине;

3) доноси одлуку о привременом финансирању у случају да Скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године;

4) врши надзор над радом Општинске управе, поништава или укида акте Општинске управе који нису у сагласности са законом, Статутом и другим општим актом или одлуком које доноси Скупштина општине;

5) решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности Општине;

6) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике,

7) поставља и разрешава начелника Општинске управе;

8) образује стручна саветодавна радна тела за поједине послове из своје надлежности;

9) информише јавност о свом раду;  

10) доноси пословник о раду на предлог председника Општине;

11) врши друге послове које утврди Скупштина општине.

Председника Општине бира Скупштина општине, из реда одборника, на период од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине општине.

Председник Општине: 

1) представља и заступа Општину;

2) предлаже начин решавања питања о којима одлучује Скупштина општине; 

3) наредбодавац је за извршење буџета;

4) усмерава и усклађује рад Општинске управе.

5) оснива општинску службу за инспекцију и ревизију коришћења буџетских средстава;

6) даје сагласност на опште акте којима се уређује број и структура запослених у установама које се финансирају из буџета Општине и на број и структуру запослених и других лица која се ангажују на остваривању програма или дела програма корисника буџета Општине;

7) закључује уговор о давању на коришћење, односно у закуп непокретности које користе органи општине;

8) закључује уговоре о прибављању и располагању непокретностима у јавној својини, по  предходно прибављеном мишљењу Општинског јавног правобранилаштва; 

9) закључује  уговор  о прибављању и располагању превозних средстава и опреме веће вредности за потребе органа и организација;

10) утврђује цене услуга  установе за децу чији је оснивач општина;

11) даје сагласност на цене комуналних производа и услуга и цене услуга установа и предузећа чији је оснивач општина, о чему је дужан да информише Скпштину општине на првој наредној седници, ради упознавања одборника и евентуалног преиспитивања исте;

12) доноси појединачне акте за које је овлашћен законом, овим статутом или одлуком Скупштине општине;

13) информише јавност о свом раду;

14) подноси жалбу Уставном суду Републике Србије ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа Општине онемогућава вршење надлежности Општине;

15) образује стручна радна тела за поједине послове из своје надлежности;

16) закључује Посебни колективни уговор за јавна предузећа и јавне службе којима је оснивач Општина;

17) покреће поступак  за оцену уставности и законитости закона или другог општег акта Републике Србије или Аутономне покрајине којим се повређује право на локалну самоуправу;

18) одлучује о залагању покретних ствари;

19) одлучује о давању у закуп, односно на  коришћење комерцијалних непокретности и за исте закључује уговоре;

20) закључује уговоре са јавним предузећима, односно друштвима капитала, која обављају делатност од општег интереса, о коришћењу ствари у јавној својини која им нису уложена у капитал, као и уговоре са друштвима капитала и јавним предузећима која не обављају делатност од општег интереса, о коришћењу непокретности које им нису уложене у капитал, а које су неопходне за обављање делатности ради које су основани;

21) распоређује службене зграде и пословне просторије на коришћење органима и организацијама општине;

22) доноси одлуку о прибављању грађевинског земљишта у јавну својину  и закључује уговор   по предходно прбављеном мишљењу Општинског јавног правобранилаштва;

23) закључује уговор о регулисању међусобних права и обавеза насталих по основу конверзије права коришћења у право својине уз накнаду, или овлашћује  друго лице за закључење тог уговора;

24) врши и друге послове утврђене Статутом и другим актима Општине.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ

Немања Поповић +381 (0) 36 736-281, е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

рођен 26. 02. 1990. године у Новом Пазару. Основну школу завршио је у Рашки, а средњу школу „Никола Тесла“ у Лепосавићу. Студирао је историју на Филозофском факултету у Косовској Митровици где је и дипломирао, а потом и одбранио мастер рад из Националне историје.

Немања ПоповићЈош као млад, са осамнаест година, активно је учествовао у оснивању Општинског одбора СНС Рашка. Од 2016. године, а затим и од 2020. године (у два сазива), одборник је у Скупштини општине Рашка. Функцију народног посланика обављао је у 12. сазиву републичког парламента, од 2020. до 2022. године. До избора на функцију председника општине, радио је у Основној школи „Рашка“ као наставник историје.

Скупштина општине је највиши орган Општине који врши основне функције локалне власти, утврђене Уставом, законом и Статутом.

Скупштина општине, у складу са законом:

1. доноси Статут општине и пословник Скупштине општине;

2. доноси буџет и усваја завршни рачун буџета;

3. утврђује стопе изворних прихода Општине, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такса и накнада;

4. подноси иницијативу за покретање поступка оснивања, укидања или промене територије Општине;

5. доноси програм развоја Општине и појединих делатности;

6. доноси просторни план и урбанистичке планове и уређује коришћење грађевинског земљишта;

1. доноси прописе и друге опште акте;

2. расписује општински референдум и референдум на делу територије Општине, изјашњава се о предлозима садржаним у грађанској иницијативи и утврђује предлог одлуке о самодоприносу;

3. оснива службе, јавна предузећа, установе и организације и врши надзор над њиховим радом;

4. именује и разрешава управни и надзорни одбор, именује и разрешава директоре јавних предузећа, установа, организација и служби, чији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте, у складу са законом;

5. бира и разрешава председника Скупштине и заменика председника Скупштине;

6. поставља и разрешава секретара и заменика секретара Скупштине;

7. бира и разрешава председника Општине и, на предлог председника Општине, бира заменика председника Општине и чланове Општинског већа;

8. одлучује о прибављању непокретности у јавну својину општине;

9. одлучује о прибављању, коришћењу, управљању и располагању непокретним стварима у јавној својини, које користе органи и организације општине;

10. одлучује о отуђењу непокретности у јавној својини општине укључујући и размену;

11. одлучује о преносу права јавне својине на непокретности, на другог носиоца права јавне својине укључујући и размену;

12. одлучује о улагању капитала јавног предузећа и друштва капитала, чији је оснивач општина;

13. одлучује о заснивању хипотеке на непокретностима у јавној својини;

14. одлучује о преносу права коришћења на стварима у јавној својини месним заједницама, установама, агенцијама и другим организацијама чији је оснивач општина;

15. даје претходну сагласност месним заједницама, установама, јавним агенцијама и другим организацијама, који су носиоци права коришћења на стварима у јавној својини општине, за давање у закуп истих;

16. одлучује о отуђењу непокретности из јавне својине на којима месне заједнице, установе, јавне агенције и друге организације имају право коришћења на тој непокретности;

17. одлучује о одузимању непокретности у јавној својини општине, на којима право коришћења имају месне заједнице, установе и јавне агенције, а које нису у функцији остваривања делатности носиоца прва коришћења на тој ствари, као и ако се користе супротно закону, другом пропису или природи и намени непокретности, а у другим случајевима под условом да се носиоцу права коришћења обезбеди коришћење друге одговарајуће непокретности;

18. одлучује о давању на коришћење непокретности које општина стекне наслеђем, поклоном или једностраном изјавом воље, или на други законом одређен начин;

19. одлучује о давању сагласности јавним предузећима и друштвима капитала чији је оснивач општина а који су носиоци права коришћења на непокретности, за упис права својине на тим непокретностима;

20. одлучује о давању на коришћење комуналне мреже;

21. утврђује општинске таксе и друге локалне приходе који Општини припадају по закону;

22. утврђује накнаду за уређивање и коришћење грађевинског земљишта;

23. доноси акт о јавном задуживању Општине, у складу са законом којим се уређује јавни дуг;

24. прописује радно време угоститељских, трговинских и занатских објеката;

25. даје мишљење о републичком и регионалном просторном плану;

26. оснива стална и повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности;

27. даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу;

28. разматра извештај о раду и даје сагласност на програм рада корисника буџета;

29. одлучује о сарадњи и удруживању са градовима и општинама, удружењима, невладиним организацијама; 

30. информише јавност о свом раду; 

31. покреће поступак за оцену уставности и законитости закона или другог општег акта Републике Србије којим се повређује право на локалну самоуправу;

32. даје сагласност на употребу имена, грба и другог обележја Општине;

33. разматра и усваја годишње извештаје о раду јавних предузећа, установа и других јавих служби чији је оснивач или већински власник општина; 

34. усваја етички кодекс понашања функционера (у даљем тексту: етички кодекс);

35. доноси мере и усваја препоруке за унапређење људских и мањинских права;

36. обавља и друге послове утврђене законом и овим статутом.

37. доноси Одлуке о сарадњи и удруживању општине са општинама и градовима у земљи и другим државама, уз сагласност Владе Републике Србије.

Председник скупштине: Мирјана Скорић, е-маил: mirjana.skoric @raska.gov.rs

Заменик председника скупштине: Владан Милетић

Секретар скупштине : Стеван Бакрачевић, е-маил: stevan.bakracevic @raska.gov.rs

Телефон: +381 (0) 36 736-224 и +381  (0) 36 736-281

Факс: +381 (0) 36 736-204 

И-мејл: info @raska.org.rs

Организација и рад Скупштине општине Рашка уређени су Пословником Скупштине општине Рашка („Службени гласник општине Рашка“, 91/08 и 131/13).

Скупштина општине  има 35 одборника. 

Одборници Скупштине општине су:

Изборна листа ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије  (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма“:

Изборна листа Др. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ - СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА:

За разматрање појединих питања из надлежности Скупштине, предлагање аката и одлука, сагледавање стања у одређеним областима и давање мишљења на предлоге аката које доноси Скупштина, образују се стална радна тела.

Стална радна тела Скупштине су комисије.

a.  Комисија за административна питања,

б.  Комисија за урбанизам, стамбено-комуналне делатности и заштиту животне средине,

в.  Комисија за развој пољопривреде и села,

г.  Комисија за одликовања и друга друштвена признања 

д.  Комисија за представке и притужбе

ђ.  Комисија за нормативну делатност

е.  Комисија за буџет и финансије

Организација локалне самоуправе општине Рашка успостављена је у складу са Законом о локалној самоуправи, Статутом општине Рашка и другим законским актима и одлукама Скупштине општине Рашка.
У складу са Законом, органи локалне самоуправе општине Рашка су Скупштина општине, Председник општине и Општинско веће.



За непосредно спровођење и извршавање закона, општинских и других прописа, као и омогућавање остваривања права грађана образује се Општинска управа као јединствена служба.



Скупштина општине је представнички орган којег чине одборници. Њих бирају грађани на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом и статутом општине Рашка.

Скупштина општине, у складу са законом, између осталог: доноси статут општине и пословник скупштине; доноси буџет и завршни рачун општине; доноси програм развоја општине и појединих делатности; доноси урбанистички план општине и уређује коришћење грађевинског земљишта; доноси прописе и друге опште акте; расписује општински референдум и референдум на делу територије општине; изјашњава се о предлозима садржаним у грађанској иницијативи и утврђује предлог одлуке о самодоприносу; оснива службе, комунална јавна предузећа, установе и организације, утврђене статутом општине и врши надзор над њиховим радом; именује и разрешава управни и надзорни одбор; поставља и разрешава директоре комуналних јавних предузећа, установа, организација и служби, чији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте, у складу са законом; бира председника скупштине и заменика председника скупштине и, на предлог председника општине, бира општинско веће; поставља и разрешава секретара скупштине; поставља и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа, на предлог председника општине; утврђује општинске таксе и друге локалне приходе који јој по овом закону припадају; утврђује накнаду за уређивање и коришћење грађевинског земљишта; усваја акт о јавном задуживању општине; даје мишљење о законима којима се уређују питања од интереса за локалну самоуправу; покреће поступак за заштиту права локалне самоуправе пред Уставним судом; даје сагласност на употребу имена, грба и другог обележја општине; обавља и друге послове утврђене законом и статутом.

Председник општине врши извршну фунцкију у општини. Он, између осталог представља и заступа општину; непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине општине; предлаже одлуке и друге акте које доноси скупштина, као и начин решавања питања о којима одлучује скупштина општине; стара се о извршавању поверених послова из оквира права и дужности Републике; усмерава и усклађује рад општинске управе; наредбодавац је за извршење буџета; даје сагласност на опште акте корисника буџета, којима се утврђује број и структура запослених; организује рад општинског већа, сазива и председава седницама већа, даје конкретна задужења члановима већа из делокруга рада већа; одлучује о средствима у државној својини у складу са законом; има искључиво право предлагања акта о јавном задуживању општине; врши и друге послове утврђене законом, статутом и другим актима општине.

Општинско веће је орган који усклађује остваривање функција председника општине и скупштине општине и врши контролно-надзорну функцију над радом општинске управе. Општинско веће утврђује предлог одлуке о буџету општине; врши надзор над радом општинске управе; поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком коју доноси скупштина општине; решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација из изворног делокруга општине; помаже председнику општине у вршењу других послова из његове надлежности; доноси пословник о свом раду, на предлог председника општине. Општинско веће има 9 чланова, а заменик председника општине је по функцији члан општинског већа.

Општинска управа: припрема нацрте прописа и других аката које доноси скупштина општине и председник општине; извршава одлуке и друге акте скупштине општине и председника општине; решава у управном поступку у првом степену о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација из изворног делокруга општине; обавља послове управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката скупштине општине; извршава законе и друге прописе чије је извршавање поверено општини; обавља стручне и друге послове које утврди скупштина општине и председник општине.

Општинска управа дужна је да грађанима омогући несметано остваривање њихових права, обавеза и правних интереса, даје потребне податке и обавештења, пружа правну помоћ, сарађује са грађанима и поштује њихово достојанство.
Општинска управа општине Рашка је јединствена служба која у свом саставу има унутрашње организационе јединице које су подељене на одсеке. У оквиру одсека формиране су службе као посебне организационе јединице.
Општинска управа општине Рашка има 4 одсека и то:
    Одсек за општу управу, скупштинске и заједничке послове,
    Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине,
    Одсек за финансије, буџет и пореске послове,
    Одсек за привредне и друштвене делатности.
У Одсеку за општу управу, скупштинске и заједничке послове, формирани су служба за скупштинске послове и протокол и општински услужни центар.

Послови из надлежности овог одсека углавном су усмерени према грађанима где они остварују одређена права и обавезе. Конкретни послови којима се бави овај одсек су послови писарнице, општим пословима, пословима личних стања грађана, матичним пословима, вођењем регистра становника, пословима везаним за бирачке спискове, послови повереника комесаријата за избегла и прогнана лица, рад општинске писарнице и месних канцеларија.
У оквиру овог одсека образован је Општински услужни центар. Он се налази у просторијама чију су изградњу помогли Министарство за државну управу и локалну самоуправу и међународна хуманитарна организација Мерцy Цорпс која је донирала опремање центра.

Центар је формиран у циљу унапређења рада општине пружањем ефикаснијих услуга грађанима. Он је омогућио поједностављење процедуре за подношење захтева, лакши приступ информацијама, адекватно информисање, већу транспарентност у раду општинске управе и већу љубазност радника општинске управе.

У Одсеку за урбанизам, стамбено- комуналне послове и заштиту животне средине формирана је  и  служба за инспекцијске послове. Основни послови којима се бави овај одсек су: послови из области урбанистичких и инспекцијских послова који се односе на: уређење, развој и обављање комуналних делатности, пословима контроле основних комуналних функција (снабдевања водом и одвођење отпадних вода, чишћење јавних зелених површина, пословима јавне расвете, саобраћаја и друго). Овај одсек прати и остваривање програма уређивања грађевинског земљишта, програме стамбене изградње, издавање урбанистичких и грађевинских дозвола, пословима грађевинске инспекције, инспекцијским пословима заштите животне средине, као и  одређеним пословима у области саобраћаја и путне привреде.

У одсеку за финансије и буџет и пореске послове се води евиденција и књижење на консолидованом рачуну  трезора, буџета и месних заједница. Води се трезорски систем књижења који се усаглашава са Управом за трезор. Састављају се периодични обрачуни за 6 месеци и завршни рачун општинске управе, а исто тако и консолидовани завршни рачун свих буџетских корисника.У оквиру овог одсека обављају се и послови анализе и израде програма развоја. Активности у оквиру ових послова усмерене су на прикупљању података везаних за приватизацију предузећа у општини, давању података правним и физичким лицима на подручју општине и невладиним организацијама на њихов захтев. У овом одсеку воде се и послови статистике и они су усмерени на израду статистичких извештаја по захтевима Републичког завода за статистику – Одељења у Краљеву.

У оквиру Одсека за привреду, друштвене делатности и имовинско правне послове, обављају се послови из следећих области: приватно предузетништво, пољопривреда и водопривреда, образовање, култура, физичка култура, борачка и инвалидска заштита, материјална подршка породицама са децом и послови из имовинско-правне области.
Општина Рашка нема установљену функцију општинског менаџера, као ни главног архитекте.
Канцеларија ЛЕР-а основана је у 2007 години. Основне функције општинске канцеларије за ЛЕР усмерене су ка унапређењу бизнис сектора, привлачењу инвестиција и проширивању пословних могућности кроз:
    Маркетинг
    Контакте са инвеститорима
    Контакте са пословном заједницом и њено директно подржавање
    Пружање потребне подршке током процеса стратешког планирања
    Усавршавање радне снаге
    Припрему и праћење спровођења пројеката економског развоја
    Саветодавну функцију председнику општине и скупштине
    Одржавање и унапређење односа са државним институцијама одговорним за економски развој
    Креирање и одржавање базе података
У Општинској управи општине Рашка у сталном радном односу запослен је 98 радник. Квалификациона структура запослених у Општинској управи је следећа:

•    ВСС     34 радника
•    ВС       10 радника
•    ССС     42 радника
•    НК       8 радника
•    ВК       2 радника

У погледу рачунарске опремљености Општинске управе општине Рашка треба рећи да је она опремљена са 50 рачунара умрежених у локалну рачунарску мрежу типа клијент/сервер, протока 100Mb/s. Приступ Интернету омогућен је преко tri ADSL линије protoka 20Mb/s.

Информациони систем се састоји од софтверског office-програмског пакета, програма за писарницу, матичну службу и мањих програма за обрачун плата радника, за књиговодство, бирачки списак, дечији додатак. Оперативни системи који се користе су windows 10, windows 7 и .
У општини Рашка постојe три Јавна предузећа, а то су:

•     ЈП Путеви Рашка,
•     Јавно комунално предузеће „Рашка“,
•     Туристичко – спортска организација „Рашка“

Општина Рашка има своју интернет презентацију www.raska.gov.rs

На територији општине Рашка налази се Јошаничка Бања која  има више извора минералне воде  температуре између 62 – 78оЦ. Она спада у ред најтоплијих бања у земљи. Минералне воде Јошаничке Бање припадају групи натријум хидрокарбонатних, сумпорних хипертерми и веома се успешно користе за лечење разних обољења. Оне у себи садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Капацитет извора од 30 л воде у секунди омогућава да се ове воде користе за загревање стаклених башта, базена за купање. Прво стручно испитивање лековитости Јошаничке воде познато је од 1834. године. Те године воду су испитивали на Бечком медицинском универзитету на захтев кнеза Милоша, па је том приликом ова вода изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. Њеним испитивањем формулисано је да лечи болести коже, назебе, костобољу, цревне болести. Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и настали су тектонским променама. Има их 13, од којих су пуноводна термалном водом њих 4. Они дају 30л вреле воде у секунди. Избијају из пукотина стена серпентина и трахита. На левој обали реке Јошанице, испод једне стране која гравитира обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди, његова је температура 78,50Ц и он је једини радиоактиван и има радиоактивност од 11 Махових јединица. Нешто ниже од главног извора је други извор са температуром која се  креће од 48,80Ц до 750Ц, са протоком од око 0,4л у секунди и садржи сумпорводоник. Вода са извора “Гвоздена вода” припада групи акратопега и не сме да се користи у терапијске сврхе. Вода са извора “Топли извор” припада групи натријум хидрокарбонатних, сумпоровитих хипертерми и користи се у терапијске сврхе. За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935.г. сазидано је купатило које се и данас употребљава. Поред овог купатила је и старо турско купатило из XVII века.

Извори  у Ибарској долини су врло бројни и по укусу воде различити: кисели, сумпоровити, топли, хладни, бљутави. Велики број извора је  претворен у чесме. Неки од тих извора су  Марине воде-извор на Копаонику, источно од бившег планинарског дома “Олга Дедијер” има 0,11 Махових јединица радиоактивности и 50Ц. Крчмар вода извире на Копаонику, испод Панчићевог врха, на надморској висини 1950 м. Ова вода испушта радиоактивне честице и њена радиоактивност је 0,74 МЈ или 29,6 мм, температуре 40Ц, а минералисана је 0,44 гр/литар. Препоручује се бубрежним болесницима, регулише крвни притисак и умирујуће делује на болове. Метође лековита вода налази се на Копаонику под Сувим рудиштем, њена температура је 4oЦ и онa је радиоактивна.

Поред ове воде познате су још Хајдучка вода  код Шумарске куће на Копанику, Чопур вода у Казновићу код гробља где су пронађени и трагови римског водовода, извор Студенац у Јошаничкој Бањи и Бисер-вода која се налази у Бинићу, темепратуре 80oЦ која је увек бела као бисер. Уз Градачку реку на 2км од Муничке бање налази се још један топли извор звани “Љубивода” и користи се под именом Грабовачка бања.

Семетешко језеро се налази на западним падинама Копаоника, код Велике чукаре. Пречник му је до 50м и у њега се уливају три околна поточића. Вода из њега не отиче и модрозелене је  боје. Обала му је зарасла у шевар, а један бусен се откачио и креће се по средини језера. Дубина језера је 7м.

Рудно богатство општине Рашка чине:

Угаљ - има три лезишта. Прво је лежиште Јарандо и његова експлоатација је подземна, а експлоатационе резерве су 400.000 т. Геолошке резерве испод коте 0 су 2.500.000 – 3.000.000 т. Затварање рудника предвиђено 2015. године. Друго лежиште је Тадење (припада општини Краљево) чије су експлоатационе резерве 600.000 т, а геолошке 8.000.000. Експлоатација је подземна – откопавање је предвиђено до 2020. године. Треће лежиште је Прогорелица, експлоатација је углавном површинска, геолошке резерве су 2.500.000 т, а експлоатационе 2.000.000 т. Врема откопавања је  до 2020. године.

Магнезит – је руда која има две врсте (сиви и бели) и више лежишта. Сиви магнези ,,Бела Стена’’ (експлаоатисан је двадесет година). Локације „Илињача – Боровак“ Резерве „А“ категорије око 450.000 т. Начин експлоатације је површински. Бели Магнезит – Лежишта ,,Трнава” око 16 мањих и већих налазишта: Најпознатија су: „Зимовник“, Пољане, „Брезе“, Борје, Слепачко брдо, Дебело брдо, Котраже, Резерве оверене једним елаборатом 4,5 x106 т.  По другом 2,5x106 т. Истражни радови обављени јамским радовима око 20.000 м хоризонталних и око 300 м вертикалних просторија и више дестина бушотина дубине до 300 м. У оверене резерве ушли су и поткопи из лежишта „Зимовник“ – Брезе и Пољане, док остала лежишта нису експоатисана. Лежишта „Јадовник“ истраживање обавио Геозавод из Београда. Истраге су обављене јамским просторијама и бушењем. Оверене (А+Б+Ц) ок 1x106 т .На лежишту  Чајетина,  истраге су  обављене јамским радовима и бушењем. Оверене резерве 50.000 т (А+Б).

Доломит - Најпознатије лежиште је  Локва - Градац. Оверене резерве (А+Б+Ц) око 30x106 т. Рачунају се резерве на око 6,5x10 9 т. У току је изградња фабрике, али не и експлоатација.

Бели и мермерисани кречњаци - Простиру се од градачке реке до манастира Студеница са ширином од  300 - 500 м и непознатом дубином залегања. Њихова експлоатација није извршена.

Кварцити - Лежишта,,Врањи Крш,, Кнежев гроб, Вучији, Понорац, ,,Свињи До”- Голија. Оверене резерве 1.350.000 т. На Врањем Кршу процењене резерве су 6x106 т. Испитивања су обављена у „Елекртобосни“ – Јајце за потребе производње феросилицијума. Њихова експлоатација није извршена.

Дунити – Лежиште „Пољане“ – Трнава. Оверене резерве (А+Б+Ц) су 1.250.000 т.  Процењене резерве угљеника су  око 100 x106 т. Експлоатација је обављена поврсинском и подземном масином, али је прекинута након кризе у Магнохрому.
Септолити – Сировина којој се у последње време придаје већа пажња. Јавља се као пратећи материјал у белим магнезитима групе лежишта „Трнава“, „Дебело Брдо“ и „Зимовник“. Није извршена експлоатација, као ни детаљнија испитивања.

Флуорити – Лежиште Копривица – Јошаничка Бања. Евентуална експлоатација јамским начином. Елаборат о резервама урађен (А+Б+Ц) 110.000 т. Ово је релативно мало лежиште велике чистоће, али експлатација ове руде није извшена. Геолошке резерве 450-500 x 103 т.

 Борни минерали (хаулит, колеманит и улексит) чије је лежиште ,,Корлаће''. Резерве процењене на 10 x 106 т. Лежиште „Побрђски поток“ - Елаборат оверен на 136.000 т експлоатационих резерви. Геолошке резерве 300.000 т. Није извшена експлоатација, тренутно се врше истраживања по основу концесије.
Азбест – Лежишта „Станиловица” – Бучје, експлоатационе резерве су око 100 x 106т. Ради се о  хризотил азбесту. Није вршена експлатација.

Воластонит – Јарам – Истражни радови и испитивање скарновског лежишта на Јарму, захтевали су детаљна испитивања валастонитске појаве у општини Рашка изнад Јошаничке бање, на путу Јошаничка бања –Копаоник, тако да детаљнија испитивања нису обављена.

Магматске стене – Андезит  - Велика Бисина где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106 т.  Има више андезитских зона, али је  експолатација на зону велике Бисине где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106т и где се одвија производња углавном за потребе путне привреде.

Олово – Цинкана руда – Лежишта: „Саставци“ резерве 340.000 т, „Карадак“ резерве 410.000 т, „Кижевак“ резерве 3.650.000т. Укупно резерве износе 4.400.000. т. Ова руда садржи 30 – 40 г/т сребра као и одређену количину злата. Тренутно га експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.

Технички камен - Гранит у блоковима. Лежиште: „Дренска клисура“, „Лисина“. Тренутно је експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.

Бакарне руде – Лежиште: „Кремићи“ испитивања обављена пре II светског рата. Постојање великих рудника „Бор“ и „Мајданпек“ слаба инфраструкутура и комуникација нису оправдале већа испитивања. Лежиште: „Кремићи“ – Јаловиште од флотирања магнетита у Рудници количине 2 x 106 т. Са 0,8% представља највеће припремљено лежиште бакра код нас. За све поменуте минерале – руде постоји документација која се може наћи код предузећа која су вршила испитивања, односно код предузећа за која су вршена испитивања, а која се налазе на подручју општине Рашка.
Магнетит (Руда гвожђа) – Оверена налазишта 400.000 т на  лежишту Сува руда.

Шумски покривач је врло разноврсан што је последица следецих фактора: геолошког састава, рељефа, климе и др.
Шуме као најсложенији екосистеми на Земљи имају бројне и врло различите функције које су од изузетног значаја за обезбеђење многих трајних и актуелних друштвених потреба, а друштвене потребе према шуми су такве да захтевају вишефункционално коришћење шумског простора. Из тог разлога намеће се потреба за утврђивање приоритетних функција шума у појединим деловима шумског комплекса. Приоритетна функција шуме дефинисана је преко наменских целина,па тако за:
Наменску целину бр. 10 – приоритетна функцуја шума је максимална производња дрвета најбољег квалитета, али се при томе не занемарују остале производне,општекорисне и социјалне функције шума.
Наменску целину бр. 17 -  приоритетна функцуја шума је семенска састојина.
Наменску целину бр. 26 - приоритетна функцуја шума је заштита земљишта од водне ерозије. Шуме ове наменске целине налазе се на врло стрим теренима, а   земљиште је подложно водној ерозији, па је биљни покривач на овим теренима    неопходан. Коришћење дрвета из ове наменске целине је ограничено и не сме бити на штету приоритетне функције.
Наменску целину бр. 84 - приоритетна функцуја шума је строги природни резерват.

Уредбом Владе Републике Србије ( Сл.гласник РС, бр.45/2001) подручје планине Голија и Радочела ставља се под заштиту Парка природе под именом ''Голија'' и сврстава се у И категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, па тако за :
Наменску целину бр. 55 - приоритетна функцуја шума је режим заштите И степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 56 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 57 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.

Стање састојина по врстама дрвећа је такво да су заступљенији лишћари који у укупној запремини учествују са 75,80%, а најзаступљенија врста дрвећа је буква која у укупној запремини учествује са 57,40%. Четинари у укупној запремини учествују са 24,20%, а најзаступљенија врста дрвећа је црни бор који у укупној запремини учествује са 17,28%.

У најнижем делу се налази најплоднија земљишта: алувијални нанос и смоница. Највеће распрострањење имају: смеђе земљиште на андезиту, црница на серпентине, хумусно силикатно земљиште на пешчару, дациту и граниту) и скелетон земљиште (на граниту, шкриљцу и дијабазу). На најнижим теренима срећу се њиве, а идући према већим висинама смењују се ливаде пашњаци и шуме.

У структури шумских површина општине Рашка којима газдује Ј.П. „Национални парк Копаоник“, издвајају се три јединице ''Барска река'', ''Самоковска река'' и ''Гобељска река'', само прва има свих пет наменских целина, друга има три, а трећа четири. У њима су заступљене две врсте дрвећа, четинари и  лишћари са подврстама смрчом, јелом, буквом, јасиком, брезом, грабом, моликом, црним и белим бором итд. Четинари су у највећем проценту 82,7% заступљени у другој јединици, у трећој 73,4%, а прва има најмањи проценат 68% у укупном броју четинара у све три јединице. Лишћара највише има у првој и то 31,2%, трећој 26,7%, а најмање у другој 17,3% у укупном броју дрвећа у све три јединице. Највећи проценат међу лишћарима заузима буква, док је међу четинарима најзаступљенија смрча у све три наменске јединице.

Општина Рашка има долином Ибра меридијански правац пружања, на северу путном и железничком везом повезана је са Западноморавском долином и Шумадијом, а на југу са Косовом и Метохијом. Долином Јошанице, на истоку, повезана је са Александровачком жупом и  Топлицом, а на југозападу, долином реке Рашке, са Црном Гором и новопазарским делом Рашке области. На територији општине укупно има 55 км магистралних и 113,03 км регионалних путева, од цега 151,42 км са асфалтном подлогом, 5,61 км макадама и око 6 км са земљаном подлогом. Поред тога изградена је мрежа локалних путева у дужини од 386 км.

Локална путна мрежа има 66 км путева са асфалтном подлогом, 201 км са подлогом туцаника и 119 км са земљаном подлогом. Велики значај има магистрални пут Бр.22.3 који повезује Рашку са Рудницом тј.границом са Косовом у дужини од 11,3 км. Од Београда је Рашка удаљена 252 км. Општина Рашка има веома повољан геостратешки полошај и повезана  је како регионалним, тако и магистралним путевима са осталим делом земље.

Клима у долини и нископланинским пределима је умерено континентална која постепено (изнад 800 м) прелази у планинску субалпску (до око 1500 м) и алпску. Субалпска клима се одликује хладним зимама и умерено топлим летима, незнатним колебањем температуре и  топлијом јесени од пролећа. На већим висинама од 1300м влада планинска (алпска клима) која је најбоље изражена на Копаонику. Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив "планина сунца". Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70Ц). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.

Претежно водонепропусртљиве стене, већа количина падавина, висинска разгранатост рељефа и знатна пошумљеност терена условили су богатство водених токова (река, речица и потока). Најважнији водени ток је река Ибар са својим притокама, Рашком и Брвеницом са леве и Јошаницом, Рудничком и Радошићком реком са десна стране. Ибар кроз ово подручје протиче у дужини од 34 км, а река Рашка 9 км. Притока реке Рашке је Трнавска река. На 1км2 територије општине Рашка долази 550 м водених токова. У поткопаоничком селу Семетеш налази се Семетешко језеро које је скоро кружног облика са прећником у правцу дуже осе око 60 м. Налази се на преко 880 м надморске висине. У летњем периоду  температура воде је око 20оC.

На удаљености од 1,5км од Јошаничке Бање у подножју борове шуме-Борје налазе се два језера. Дугачко (Горње) које се налази на 650 м надморске висине, дужине 120м и просечне ширине око 30м. Плитко је и обрасло барском вегетацијом због чега има изглед мочваре. Мало (Доње језеро) је на 610м надморске висине, у средњем делу је веома дубоко. У влажном периоду достиже дужину и ширину око 80м.

На самом Копаонику постоје минерални извори: извор нискорадиоактивне воде "Крчмар" на висини од 1.700 м и "Марине воде" (1.950 м).

Копаоник, највећи планински масив у Србији, пружа се правцем од северозапада ка југоистоку у дужини од око 80 км, досежући у средњем делу ширину од око 40 км. Највиши део на Копаонику је пространа површ Равни Копаоник, око које се диже Суво Рудиште са највишим врхом планине-Панчићев врх (2.017 м). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње. Вулканска активност и пробоји врелих минералних растопа изазвали су промене на околним стенама и тако је настала "Копаоничка рудна област" са великим бројем рудника, у којима су се копали гвожђе, олово и цинк.

Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Значајни ендеми и реликти на Копаонику су чуваркућа, копаоничка љубичица, Панчићева режуха, српски лан, Панчићев вијук, рунолист и др. Изузетну пажњу на подручју Копаоника заслужује богатство животињских врста, од којих се издвајају сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка, срна и друге. Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж са густим четинарским шумама (смрча и јела) на вишим деловима и мешовитим буковим и храстовим шумама, по странама Копаоника, пашњаци, ливаде, као и истакнути планински врхови са којих се пружа поглед до Шар планине, Комова и Старе планине. Преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља наш највећи и најпознатији скијашки центар. На простору Равног Копаоника налази се велики туристички центар, са бројним смештајним капацитетима, системом ски стаза, жичара и осталом туристичком инфраструктуром. Други туристички центар налази се код села Брзеће, на источној падини Копаоника.

Историјски значај копаоничке области као средишта српске средњовековне државе обележавају остаци утврђених градова на висовима у предгорју централног масива (Звечан, Козник, Маглич), рударских насеља (Стари трг, Ново брдо), цркве и манастири (Градац, Павлица, Студеница, Жича, Сопоћани), задужбине српских владара, који се налазе у подножју копаоничког масива.

Голија је највиша планина југозападне Србије. Питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, простире се у облику латиничног слова С, дужином од 32 км. Симбол Голије представљају реке Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину са неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 метара. Низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова. Речне долине раздвајају узвишења различитог облика и величине, често засечена серијом површи и тераса. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 м). Са њега, али и са Црног врха (1725 м), Радуловца (1785 м) и Бојевог Брда (1748 м) пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којој су евидентиране, али не и поуздано утврђене глацијалне појаве. Она слободно може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 м н.в, а карактерише са умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни, обухвата просторе између 700 и 1300 м н.в., са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. У сливу Голијске Моравице током целе године дува северац, који с једне стране доприноси да и у топлим летњим данима нема великих врућина, а зими, кад је интензивнији, доприноси стварању сметова. Крајем зиме и почетком пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.
До сада је на Голији забележена 1091 врста живога света. Међутим, не треба занемарити ни податке о констатованих 117 врста и варијетата алги, 40 врста маховина, 7 врста лишајева и 75 врста гљива. Као што свако подручје има свој симбол и своје обележје, за Голију се слободно може рећи да је царство планинског јавора који овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме. Са аспекта заштите планинског јавора и његових заједница, од великог значаја је чињеница да је ова врста преживела ледено доба и да је у свом изворном облику данас фрагментарно очувана. Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима станишта, показује колико је разноврстан свет птица.

Јеж, алпска ровчица, слепо куче, пух лешњикар, ласица, мрки медвед и вук само су неке од 22 врсте које су установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта Чемерница, Грабовица и Голија ту су срна, дивља свиња и зец. Уз ласицу за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је још 9 врста, међу којима су и вук, сиви пух, веверица и мочварна ровка. Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, МАБ/УНЕСKО комитет; у оквиру Парка природе Голија прогласио је Резерват биосфере Голија-Студеница, површине 53.804 ха.

Бокови општине Рашке према истоку и западу испуњавају планински терени чијин огранци се благо спуштају ка Ибру. По средини је теснац долине Ибра, нарочито ка Ушћу и Лепосавићу, док се између њих могу издвојити мање равнице у подручју Гњилице, на левој обали Ибра и Баљевачка равница, Варевско и Рватско поље. Гњиличка равница захвата површину од 87 ха. Западни пад поља је окренут ка Ибру и има нагиб на око 3%. Варевско поље је 3 км од Рашке низ Ибар, с његове леве стране. Рватско поље налази се на десној обали Ибра, заузима поврсину од 102ха. и углавном је равно, удаљено је 5 км од Рашке.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и  планинска зона. Зону котлинског дна чине две целине: прва је алувијална раван Ибра и његових притока, а другу целину чини терасни и долински рељеф Ибра и његових притока. Котлински обод чине усечене терасе некадашњег Рашко Баљевачког језера.

Планинску зону чине падине изнад 900 м надморске висине. Рашчанско подручје је изразито планинско, јер 88 % територије се налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се и Национални парк Копаоник са највишим врхом (Панчићев врх) од 2.017м, као и планина Голија, највиша планина југозападне Србије. У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.Тако је у првом реду долина реке Рашке на чијој се десној обали налази равничарски појас села Панојевића и равничарска површ села Супња. Шире долине су изградиле и реке Брвеница, Трнавска и Јошаничка река. Територија општине Рашка је богата стајаћим водама и минералним изворима.

Поводом обележавања 24.марта, Дана сећања на страдале у Нато агресији, данас су у касарни "Стефан Немања" у Рашки положени венци на споменик страдалим припадницима 37.моторозоване бригаде. Венце су положилили министар одбране Милош Вућевић, генерал у пензији Љубиша Диковић, председник Општине Рашка Немања Поповић са сарадницима и породице страдалих припадника 37. моторизоване бригаде. Делегација Општине Рашка положила је венац на споменик Херојима одбране у Биљановцу.

 На основу члана 9. Одлуке о финансијској подршци унапређењу енергетске ефикасности стамбених зграда, породичних кућа, и станова на територији општине Рашка, број 06-V-17/2021-9, од 17. маја 2021. године, члана 27. став 14. Правилника о суфинансирању мера енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова, број 06-V-30/2021-11, од 15. новембра 2021. године, Општинско веће општине Рашка, на седници одржаној дана 15. јула 2022. године, доноси

ОДЛУКУ

 о додели бесповратних средстава крајњим корисницима за спровођење

мера енергетске санације породичних кућа путем уградње соларних панела

I

 Додељују се бесповратна средства за суфинансирање уградње соларних панела за производњу електричне енергије на породичним кућама на територији општине Рашка за 2022. годину следећим корисницима:

Име и презиме Редни број при-јаве Адреса Број бо-дова

1. Првослав Радојичић 9 Томице Алексића 15 90,0

2. Мирољуб Павловић 12 Корлаће 136 90,0

3. Миломир Вељовић 14 Стеве Марковића 4 87,5

4. Радмила Радошевић 2 Маринка Павловића 120 85,0

5. Желимир Николић 4 Др Михајла Луковића 14 82,5

6. Раденко Цветић 6 Миљојка Росића 2В 80,0

7. Петкана Дикић 13 3. јул 1 80,0

8. Мирко Перовић 8 Карађорђева 6 75,0

9. Срећко Вељковић 10 Вељковићи 14 75,0

10. Иван Јоксимовић 15 4. јул 4 75,0

11. Славољуб Ракитић 3 Рвати 10 72,5

12. Мирослав Поповић 7 Мислопољска 60 70,0

13. Небојша Коматовић 5 Казновиће 60,0

14. Драган Петровић 11 Копаоничка 30 60,0

15. Слободан Пендић 1 Нови Дом 9 57,5

II

Након ступања на снагу ове Одлуке, председник општине Рашка, закључиће тројне уговоре између општине Рашка, директних корисника (привредних субјеката) и крајњих корисника.

Наведеним Уговором уредиће се међусобна права, обавезе и одговорности уговорних страна.

III

 Општина ће вршити пренос средстава искључиво директним корисницима (привредним субјектима) под условима и на начин предвиђен чланом 29 Правилника о суфинансирању мера енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова, број 06-V-30/2021-11, од 15. новембра 2021. године.

IV

 Ову Одлуку објавити на Огласној табли Општинске управа Рашка.

V

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења.

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ ОПШТИНЕ РАШКА

III Број: 06-V-50/2022-1

Дана 15. јула 2022. године

ПРЕДСЕДНИК

ОПШТИНЕ РАШКА

Игњат Ракитић